Neka vas dotaknu četiri velike Purusharthe (dharma, artha, kama, moksha), koje su temelj života i zdravlja. U indijskoj tradiciji veliku i važnu ulogu između ispravnog i pogrešnog načina života, kao i u ostvarenju ličnog napretka i svrhe imaju četiri životna cilja: dharma (dužnost), artha (prosperitet), kama (zadovoljstvo) i moksha (potraga za oslobođenjem). Purusharthe su oblik ispunjenja čovekove svrhe, putokazi ka uspešnom, ispunjenom i harmoničnom načinu života. O njima je opširno pisano u epu Mahabharata, zatim u epskoj indijskoj pesmi Bhagavad Gita, a vezane su i za jogističku tradiciju na najdubljim nivoima. Međutim, njihovi koreni su zapravo u Rigvedama, u kojima se navode kao univerzalne vrednosti.

Kosmos se doživljava kao živo biće, a zakon, prosperitet, volja i sloboda kao njegovi delovi. To nisu samo naše brige i psihološki koncepti protiv kojih bi trebalo da se borimo, ili koje bi trebalo da pobedimo. Kada ih prihvatimo kao žive, tada mikrokosmos dovodimo u ravan sa makrokosmosom i pred nama sve postaje jasno i dostupno. Purusha (duša) je esencijalno sopstvo koje je nepromenljivo, koje se ne rađa i ne umire već pripada Univerzumu. Artha znači sposobnost ili „svrha“ i kada se spoje u energiji purusharthe sam koncept zahteva da obuhvatite širu sliku svog života, odnosno da se zapitamo da li provodimo dan ispunjavajući i podržavajući svoju svrhu, potrebe svog unutrašnjeg sopstva.

Ajurveda tvrdi da je zdravlje temelj svega, ali tek kada je potpuno – telesno, emocionalno, psihološko i duhovno – rečju, celovito. Ajurveda definiše odsustvo bolesti u različitim aspektima života – u području psihologije se definiše kao mentalno zdravlje; u području fiziologije kao odsustvo patoloških stanja, u području sociologije se prikazuje u međuljudskim odnosima. Ajurveda pak govori svojim jezikom i tvrdi da je osoba zdrava kada:  su sva tri telesna soka – doše (vata-pitta-kapha) i svih pet elemenata (vatra-zemlja-eter-vazduh-voda) u ravnoteži; kada se telesna tkiva (dhatu) pravilno izgrađuju i funkcionišu uravnoteženo; kada su metabolički procesi u telu tj. kada je probavna vatra (agni) u ravnoteži; kada je izlučivanje otpadnih materija (mala – stolica, urin, znoj) u ravnoteži;  kada je duh u stanju unutrašnje stabilnosti te kada su čula uravnotežena.

Zapadna medicina je sa svojim tehničkim i biohemijskim metodama od neprocenjive vrednosti onda kada je iz tela potrebno ukloniti  ili u njemu “popraviti“ smetnje prouzrokovane povredama ili nesrećama. Dok klasična medicina leči na ćelijskom nivou, ajurvedska tradicionalna medicina pokušava da pomogne na samom izvoru telesnog stanja, odnosno bolesti koja je u čovekovoj duši ili svesti, odnosno na osnovu karakteristika koje su neretko uzrok bolesti (samo stanje). Ajurvedu je moguće praktikovati samostalno, najbolje preventivno ili kao dopunu alopatskom lečenju. Stranku nikada ne odgovaramo od terapije preporučenu od lekara specijaliste.

Dobrodošli  svi koji u sebi intuitivno osećate Ayur Ashram ॐ