Neka vas dotaknu četiri velike Purusharthe (dharma, artha, kama, moksha), koje su temelj života i zdravlja. U indijskoj tradiciji veliku i važnu ulogu između ispravnog i pogrešnog načina života, kao i u ostvarenju ličnog napretka i svrhe imaju četiri životna cilja: dharma (dužnost), artha (prosperitet), kama (zadovoljstvo) i moksha (potraga za oslobođenjem). Purusharthe su oblik ispunjenja čovekove svrhe, putokazi ka uspešnom, ispunjenom i harmoničnom načinu života. O njima je opširno pisano u epu Mahabharata, zatim u epskoj indijskoj pesmi Bhagavad Gita, a vezane su i za jogističku tradiciju na najdubljim nivoima. Međutim, njihovi koreni su zapravo u Rigvedama, u kojima se navode kao univerzalne vrednosti.

Kosmos se doživljava kao živo biće, a zakon, prosperitet, volja i sloboda kao njegovi delovi. To nisu samo naše brige i psihološki koncepti protiv kojih bi trebalo da se borimo, ili koje bi trebalo da pobedimo. Kada ih prihvatimo kao žive, tada mikrokosmos dovodimo u ravan sa makrokosmosom i pred nama sve postaje jasno i dostupno. Purusha (duša) je esencijalno sopstvo koje je nepromenljivo, koje se ne rađa i ne umire već pripada Univerzumu. Artha znači sposobnost ili „svrha“ i kada se spoje u energiji purusharthe sam koncept zahteva da obuhvatite širu sliku svog života, odnosno da se zapitamo da li provodimo dan ispunjavajući i podržavajući svoju svrhu, potrebe svog unutrašnjeg sopstva.

Ajurveda tvrdi da je zdravlje temelj svega, ali tek kada je potpuno – telesno, emocionalno, psihološko i duhovno – rečju, celovito. Ajurveda definiše odsustvo bolesti u različitim aspektima života – u području psihologije se definiše kao mentalno zdravlje; u području fiziologije kao odsustvo patoloških stanja, u području sociologije se prikazuje u međuljudskim odnosima. Ajurveda pak govori svojim jezikom i tvrdi da je osoba zdrava kada:  su sva tri telesna soka – doše (vata-pitta-kapha) i svih pet elemenata (vatra-zemlja-eter-vazduh-voda) u ravnoteži; kada se telesna tkiva (dhatu) pravilno izgrađuju i funkcionišu uravnoteženo; kada su metabolički procesi u telu tj. kada je probavna vatra (agni) u ravnoteži; kada je izlučivanje otpadnih materija (mala – stolica, urin, znoj) u ravnoteži;  kada je duh u stanju unutrašnje stabilnosti te kada su čula uravnotežena.

Zapadna medicina je sa svojim tehničkim i biohemijskim metodama od neprocenjive vrednosti onda kada je iz tela potrebno ukloniti  ili u njemu “popraviti“ smetnje prouzrokovane povredama ili nesrećama. Dok klasična medicina leči na ćelijskom nivou, ajurvedska tradicionalna medicina pokušava da pomogne na samom izvoru telesnog stanja, odnosno bolesti koja je u čovekovoj duši ili svesti, odnosno na osnovu karakteristika koje su neretko uzrok bolesti (samo stanje). Ajurvedu je moguće praktikovati samostalno, najbolje preventivno ili kao dopunu alopatskom lečenju.

Dobrodošli  svi koji u sebi intuitivno osećate Ayur Ashram ॐ